Grcki mitovi 4 - Dva filozofska mita o stvaranju sveta

4 - DVA FILOZOFSKA MITA O STVARANJU SVETA

Neki kažu da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka iskočio Haos. Iz jedinstva Mraka i Haosa izašli su Noć,
Dan, Pakao i Vazduh.
Iz sjedinjavanja Noći i Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo, Čednost, San, Snovi,
Svađa, Beda, Srdžba, Osveta, Radost, Sažaljenje, tri Suđaje i tri Hesperide. Iz sprege Vazduha i Dana rodili
su se Majka Zemlja, Nebo i More.

Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja, Nesloga, Laž, Kleveta, Osveta,
Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav, Strah, Bitka; a takođe i Okean, Metida i drugi Titani, i najzad
Tartar i tri Erinije ili Furije.

Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodiše se džinovi.

b) More i njegove reke porodiše Nereide, boginje mora. Ipak smrtnih ljudi još nije bilo, sve dok ih, po
dozvoli boginje Atene, Prometej, sin. Japetov, nije načinio po obličju bogova. Zato je upotrebio glinu i vodu
iz reke Panopeje u Fokidi, a život im je udahnula Atena.

c) Drugi su rekli da se bog svih stvari — ma ko on bio, jer ga neki nazivaju i Prirodom — pojavio
iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, vodu od zemlje, i gornji vazduh od donjeg. Pošto je razlučio
ove elemente, uspostavio je među njima poredak koji vlada do danas. On je podelio zemlju na zone, neke
veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji je oblikovao ravnice i planine i odenuo ih
travom i drvećem. Iznad zemlje je postavio nebeski svod, koji je podupro zvezdama i obeležio staništa za
četiri vetra. On je, takođe, nastanio vode ribama, zemlju životinjama, a nebo suncem, mesecom i planetama,
kojih je bilo pet. Na kraju je napravio čoveka — koji jedini od svih živih bića podiže lice nebu i posmatra
sunce, mesec i zvezde. Tako su postanje čoveka bogu pripisivali oni koji nisu verovali da je Prometej,
Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da čovekov duh poseduje izvesne lutalačke božanske
elemente koje je još u trenutku postanja dobio od boginjinog duha.



1. U Hesiodovoj Teogoniji — na kojoj se zasniva prvi od ovih filozofskih mitova — apstrakcije se mešaju
sa Nereidama, Titanima i Džinovima koje nije mogao da zaobiđe. I tri Suđaje i tri Hesperide su Trojna
Boginja Mesec u njenom ovaploćenju boginje smrti.

2. Drugi. mit, koji nalazimo samo kod Ovidija, pozajmili su kasniji Grci iz vavilonskog epa o Gilgamešu, u
čijem uvodu je zabeleženo predanje da je boginja Aruru prvog čoveka — imenom Eabani, stvorila od gline;
iako je Zeus vekovima bio sveopšti gospodar, mitografi su morali da priznaju da je tvorac svih stvari,
verovatno, bilo božanstvo ženskog roda. Jevreji, koji su nasledili »pelaški« ili kanaanski mit o stvaranju
sveta, sukobili su se s istim problemom: u Knjizi postanja ženski »duh gospodnji« bdi nad vodama, iako
nije taj duh sneo univerzalno jaje; Evi, Majci svega živog, naređeno je da prignječi Zmijinu glavu, iako
Zmiji nije dosuđeno da obitava u paklu do kraja sveta.

3. Slično ovom, u talmudskoj verziji o stvaranju sveta arhangel Mihailo — Prometejev dvojnik, pravi
Adama od praha, ali ne po zapovesti "matere svih stvari«, već po Jehovinoj zapovesti. Jehova zatim Adamu
udahnjuje život i daje mu Evu, koja, kao Pandora, donosi zlo čovečanstvu.

4. Grčki filozofi prave razliku između ljudi koje je stvorio Prometej i nesavršenih bića stvorenih od zemlje.
Ove druge je delom uništio Zeus, a delom zbrisao sa lica zemlje Deukalionov potop . Slična
razlika postoji i u Knjizi postanja (VI 2—4) između ''sinova gospodnjih'' i "kćeri čovekovih'', kojima se oni
žene.

5. Gilgameške tablice kasnijeg su datuma i nepouzdane; u njima je stvaranje postojećeg sveta pripisano
Svetloj Materi Ništavila — "Aruru'' je samo jedan od mnogih boginjinih naziva — a osnovna tema je
pobuna protiv matrijarhalnog poretka, koji bogovi novog patrijarhalnog reda opisuju kao potpunu zbrku.
Bog grada Vavilona, Marduk, pobeđuje, tobože, boginju u vidu morske zmije Tijamata, a zatim drsko
objavljuje da je on, i niko drugi, stvorio bilje, zemlju, životinje, ptice i čovečanstvo. Ovaj Marduk bio je bog
skorojević, koji je tvrdio kako je on pobedio Tijamata i stvorio svet, a to je prethodno pripisivano bogu koji
se zvao Bel-Bel — što predstavlja oblik muškog roda od reči Belili, koja je ime sumerske Boginje Majke.

Prelaženje iz matrijarhata u patrijarhat izgleda da nije mimoišlo ni Mesopotamiju i odigravalo se, kao i
svuda, na taj način što se pobunio kraljičin muž, na koga je ona prenela izvršnu vlast time što je dozvolila da
uzme njeno ime, da nosi njenu odeću i rukuje svetim predmetima .