Neki tvrde da nije tačno da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji čovek izlegao iz zmijinih
zuba.
Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici, i da se prvi čovek
Alalkomenej pojavio pored
jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atenin vaspitač dok je još bila
devojčica.
b)
Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim žirom, divljim voćem i medom koji je kapao sa drveća, pili ovčije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije teže padala od sna. Njih više nema, ali se
njihov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreću i u zaštitnicima
pravde.
c)
Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su takođe bili sazdani po božanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive
i stotinu godina. Bili su svađalice i glupi i nisu prinosili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali među
sobom.
Zeus ih je sve uništio.
d)
Zatim je došla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani
bronzanim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni.
Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.e)
Četvrta rasa ljudi bila je takođe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji ljudi.
Očevi su im bili
bogovi, a matere smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, učestvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f)
Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici četvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposlušni sinovi, izdajice.
1. Iako mit o zlatnom veku potiče, verovatno, iz tradicije o potčinjenosti plemena boginji pčela, svirepost
njene vladavine u vreme koje je prethodilo dobu zemljoradnje bila je zaboravljena u vreme Hesioda a ostala
je samo kao idilična predstava da su ljudi nekad živeli u slozi kao pčele .
Hesiod je bio siromašan
zemljoradnik i težak život ga je učinio pesimistom. Mit o srebrnom veku očigledno govori o matrijarhalnom
uređenju — onakvom kakvo se u klasično vreme još održalo kod Pikta na Crnom moru , kod
nekih plemena na Balearima, u Galiciji i Zalivu Sirte; kod tih plemena muškarci su bili potčinjeni pol, iako
se znalo za zemljoradnju, a ratovi su bili retki. Srebro je metal posvećen boginji Mesec. Treća rasa bill su
najraniji helenski osvajači; njihovo doba je bronzano doba stočara, koji su usvojili kult jasenove boginje i
njenog sina Posejdona . Četvrta rasa su bili kraljevi ratnici mikenske epohe. Peti su bili
Dorei iz dvanaestog veka pre naše ere, koji su upotrebljavali gvozdeno oružje i koji su uništlli mikensku
civilizaciju.
Alalkomenej (»čuvar«) izmišljena je ličnost; to je oblik muškog roda od imena Alalcomeneis, kako
nazivaju Atenu (Ilijada IV,
kao zaštitnicu Bojotije. Alalkomenej služi za to da bi se potkrepila
patrijarhalna dogma fabulom čiji je smisao da žena, pa čak ni boginja, ne može postupiti mudro bez saveta
muškarca, i da su boginja Mesec, a i sam Mesec, kasnije Zeusove tvorevine.
Naslov: Grcki mitovi 5 - Pet ljudskih vekova 
