Grcki mitovi 3 - Olimpijski mit o stvaranju sveta

3 - OLIMPIJSKI MIT O STVARANJU SVETA

U početku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snu Urana. Gledajući je s ljubavlju sa
planine, Uran prosu plodnu kišu na njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa
zverinjem i pticama. Ova kiša učini da poteknu reke i da se šupljine ispune vodom, te tako postadoše mora i
jezera.

b) Njena prva deca — poluljudi — behu storuki džinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojaviše tri
jednooka kiklopa, koji su bili graditelji džinovskih zidova i majstori kovači, najpre u Trakiji, a kasnije na
Kreti i u Zikiji. Njihove sinove je Odisej susreo na Siciliji. Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a
njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt
Asklepija.

c) Libijci, međutim, smatraju. da se Garamant rodio pre storukih, i da je,
kad se digao iz ravnice, ponudio Majci Zemlji slatki žir na žrtvu.




1. Ovaj patrijarhalni mit o Uranu opšte je prihvaćen u vreme olimpijskog religioznog sistema. Uran, čije je
ime počelo da znači »nebo«, zauzeo je, izgleda, položaj Prvog Oca pošto je poistovećen sa pastirskim
bogom Varunom, jednim arijskim muškim trojstvom.

Njegovo grčko ime je oblik muškog roda od Urana
»kraljica planina«, "kraljica leta«, "kraljica vetrova-" ili ''kraljica divljih volova'', a Urana je bila orgastička
boginja leta. Uranova ženidba s Majkom Zemljom obeležava rano helensko nadiranje u severnu Grčku, što
je dalo povoda Varunovim obožavaocima da ga smatraju ocem starosedelačkih plemena, iako su ga priznali
sinom Majke Zemlje. Prema ispravci ovog mita, zabeleženoj kod Apolodora, Zemlja i Nebo su se odvojili u
smrtnoj zavadi, a zatim se ponovo sjedinili u ljubavi. Ovo se pominje i kod Euripida (Mudra Melanipa,
fragment 484, izd. Nauck) i kod Apolonija sa Roda (Argonautica I, 494). Borba na smrt označavala je sukob
matrijarhata i patrijarhata izazvanog prodorom Helena. Gig ("rođeni od zemlje«) ima još jedan oblik gigas
("džin"), a džinove su u mitografiji vezivali za planine severne Grčke. Brijarej (''jaki'') nazvan je još i
Ajgajon (Ilijada I. 403), i njegov narod može biti libijsko-trački, a Egejsko more dobilo je ime po njihovoj
boginji, kozi Ajgis . Kot je rodonačelnik Kotijaca, koji su se klanjali orgastičkoj boginji Kotiti i
širili njen kult po Trakiji i duž severozapadne Evrope. Ovo pleme nosi naziv »storuki«, verovatno zbog toga
što su sveštenice bile organizovane u družine od pedeset, kao danaide i nereide, a možda i zato što su
muškarci bili organizovani u ratničke grupe od stotinu kao rani Rimljani.

2. Kiklopi su, izgleda, bili strukovno udruženje helenskih kovača bronze. Kiklopi znači »prstenooki«, jer su,
izgleda, imali prstenast znak tetoviran na čelu u čast sunca, izvora vatre za topionice; Tračani se tetoviraju
sve do u klasična vremena . Koncentrični krugovi su deo misterije kovačkog zanata; da bi
iskovao posude, štitove ili obredne maske, kovač je upisivao krug oko centra na pljosnatom disku na kome
je radio. Kiklopi su nazvani jednookima i zbog toga što su kovači zatvarali jedno oko da bi ga zaštitili od
varnica. Kasnije im se poreklo zaboravilo, a mitografi su ih u mašti smestili u grotlo Etne, da bi objasnili
odakle potiču dim i vatra koji, kuljaju iz kratera . Postojala je bliska kulturna veza između
Trakije, Krete i Likije. Kiklopi su biili poznati u svim ovim zemljama. Rana helenska kultura dopirala je i
do Sicilije; ali, kako je Samuel Batler prvi pretpostavio, vrlo je verovatno da Odisejev boravak na Siciliji
objašnjava i tamošnje prisustvo Kiklopa . Imena Bront (''grom''), Sterop (''munja'') i Argej
(''sjaj'') su kasnije izmišljena.

3. Garamant je rodonačelnik libijskih Garamantijaca, koji su zauzeli oazu Džado, južno od Fezana. Njih je
pokorio rimski general Balbus, devetnaeste godine pre naše ere. Smatra se da su kušitsko--berberskog soja i
da su u drugom veku pre naše ere podlegli Lemta-Berberima. Kasnije su se stopili sa crnim urođenicima na
južnoj obali Gornjeg Nigera i usvojili njihov jezik. Održali su se do današnjih dana u jednom selu imenom
Koromanc. »Garamante« se izvodi iz reči gara, man i te, što znači »ljudi države Gara«. Izgleda da je Gara
boginja Ker ili »Q Re« ili »Kar« , po kojoj su Karijci dobili ime, a vezuju je za pčelarstvo.

Pitomi žir, glavna hrana u antičkom svetu, prethodio je žitaricama i uspevao u Libiji. Garamantsko naselje
Amon bilo je vezano sa naseobinom Dodona u severnoj Grčkoj verskim savezom, koji, po rečima Ser
Flindersa Petrija, verovatno vodi poreklo iz ranog trećeg milenijuma pre naše ere. Oba su mesta imala kao
svetilište po jedan stari hrast . Herodot opisuje Garamantijce kao miroljubive ali veoma snažne
ljude koji su negovali urminu palmu, gajili zito i čuvali stoku (IV, 174 i 183).