Grcki mitovi 9 - Zeus i Metida

Neki Heleni kažu da je Atena imala oca po imenu Palanta, krilatog džina sa jarećim likom, koji je kasnije
pokušao da je siluje i čije je ime ona dodala svome, pošto mu je odrala kožu i načinila od nje sebi štit, a
njegova krila stavila na svoja ramena1; po drugima je štit od kože Meduse Gorgone, koju je Atena odrala
pošto ju je Persej obezglavio.2

b) Drugi kažu da je njen otac bio Itonac, Iton, kralj Ftiotide, čiju je kćerku Ijodamu ona slučajno ubila
time što joj je
dopustila da se noću krišom prokrade u sveti zabran, gde se, ugledavši Gorgoninu glavu3, skamenila od
straha.

c) Međutim, ima ih koji tvrde da je Atena Posejdonova kći, ali da ga se odrekla i molila Zeusa da je
usvoji, što je on rado učiinio.4

d) Atenine sveštenice pričaju ovu priču o njenom rođenju. Zeus je žudeo za titankom Metidom, a ona je
na sebe uzimala razne oblike da bi mu izbegla, dok je najzad nije uhvatio te je tako zatrudnela. Jedno
proročanstvo Majke Zemlje najavilo je da će to biti žensko dete a da će sledećeg puta Metida roditi sina
kome je sudbina predodredila da smakne Zeusa, baš kao što je Zeus smakao Krona, a Kron u svoje vreme
Urana. Zbog toga je Zeus medenim rečima prvo namamio Metidu u postelju, a onda je iznenada progutao i
to beše Metidin kraj. Zeus je, međutim, kasnije tvrdio da mu Metida iz trbuha daje savete. Posle izvesnog
vremena, dok je šetao pored obale jezera Triton, Zeus dobi napad glavobolje, izgledalo je da će mu prsnuti
lobanja. Urlao je od bola, tako da je ceo nebeski svod odjekivao. Hermes je dotrčao i odmah otkrio uzrok
Zeusove nevolje. Zeus nagovori Hefesta, neko tvrdi Prometeja, da donese čekić, i da mu načini rez na
lobanji, odakle iskoči Atena uz snažan poklič i u punoj ratnoj opremi.5



1. Ceces: O Likofronu 355;
2. Euripid: Ion 995;
3. Pausanija: IX, 34, 1;
4. Herodot: IV, 180;
5. Hesiod: Teogonija 886—900; Pinđar: Olimpijske ode VII, 34; Apolodor:



1. Dž. E. Harison pravilno objašnjava priču o Ateninom rođenju iz Zeusove glave kao očajnički pokušaj
teologa da se nekako reše njenog matrijarhalnog porekla. To je, takođe, i dogmatsko nastojanje da se
mudrost prikaže kao odlika muškaraca; jer dotle su samo boginje bile mudre. Hesiod je, u stvari, uspeo da u
svojoj priči pomiri tri suprotna gledišta:


1. Atena, boginja grada Atene, bila je partenogena kći besmrtne Metide, Titanke četvrtog dana i planete
Merkura, koji je prethodio svim mudrostlnia i znanju;


2. Zeus je progutao Metidu, ali zbog toga nije izgubio mudrost (tj. Ahajci su potiskivali kult Titana i svu
mudrost pripisivali svom bogu Zeusu);


3. Atena je bila Zeusova kći (tj. Ahajci su se postarali da Atenjani priznaju Zeusovu patrijarhalnu
prevlast).
On je uskladio mit, potkrepljujući ga odgovarajućim primerima:
Zeus proganja Nemesidu ; Kron proždire rođene sinove i kćeri ; Dionis se
ponovo rađa iz Zeusovih bedara ; a opisao je i prizor kako dva čoveka sekirama otvaraju glavu
Majke Zemlje da bi oslobodili Koru — sličan prizor se može videti, na primer, i na bokalima za
ulje u Bibliotheque Nationale u Parizu. Od toga vremena Atena je Zeusov poslušni tumač i dragovoljno se
odriče svoga pravog porekla. Njoj služe sveštenici, a ne sveštenice.


2. Palada, u značenju "devica«, ime je koje ne odgovara krilatom džinu što nasrće na Ateninu nevinost. Ta
priča o nasilju verovatno je izvedena prema slici koja prikazuje ritualnu svadbu Atene Lafrije sa kozjim
kraljem posle oružanog sukoba sa suparnicom . Ovaj libijski običaj jareće svadbe širio
se po severnoj Evropi kao deo vesele majske svečanosti.


3. Atenino odbijanje da joj je Posejdon otac odnosilo se na jednu davnašnju promenu vlasti u gradu Ateni.


4. Mit o Itonu (»čovek-vrba«) jeste predanje poniklo na osnovu tvrđenja Itonaca da su obožavali Atenu kao
svoju zaštitnicu pre Atenjana. Itonovo ime pokazuje da je u Ftiotidi Ateni bila posvećena vrba, dakle isto
drvo kao i Ateninoj dvojnici boginji Anati u Jerusalimu. Anatu su svrgli tek Jehovini sveštenici a plačnu
vrbu na gozbi Tabernakula proglasili Jehovinim drvetom.


5. Čoveka koji bi, bez dozvole vlasnika, pokušao da dotakne plašt— tuniku čednosti od jareće kože libijskih
devojaka — čekala je sigurna smrt. Zbog toga je iznad plašta i stajala zaštitna maska Gorgone, dok je u
kožnoj kesi ili torbi bila skrivena zmija. Međutim, pošto je Atenin plašt opisivan kao štit, ja sam u Beloj
Boginji izneo mišljenje da je to, u stvari, poklopac torbe za osvećeni disk; u sličnoj torbi bila je
smeštena i Palamedova tajna azbuka, koju je, tobože, sam izmislio . Profesor Rihter
smatra da su Ateninom štitu prethodili diskovi sa kiparskih figurina, slični po obličju čuvenom disku sa
Fajsta, na koji je u spirali utisnuta sveta legenda. Štitovi heroja koje su Homer i Hesiod tako brižljivo
opisivali izgleda da su bili izgravirani slikama, spiralno poređanim.


6. Ijodama, što je verovatno značilo »žensko tele Ije«, biće da je starinski kameni lik Boginje Mesec , a priča o okamenjavanju Ijodame upozorava radoznale devojke šta će ih snaći ako prekrše tajnu
misterije .


7. Pogrešno je misliti da je Atena jedino i prvenstveno boginja grada Atene. Njoj je bilo posvećeno nekoliko
antičkih akropola, čak i u Argu (Pausanija: II, 24, 3). U Sparti (ibid: 3, 17, 1), Troji (Ilijada VI, 88), Smirni
(Strabon: IV, 1, 4), Epidauru (Pausanija: II, 32, 5), u Trojzenu (Pausanija: III, 23, 10) i Feneji (Pausanija: X,
38, 5). Svi ti gradovi osnovani su u prehelensko doba.