Grcki mitovi 7 - Svrgavanje Krona

Kron se oženio svojom sestrom Reom, kojoj je posvećen hrast.1 Ali Kronu je Majka Zemlja prorekla
da će ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je
on svake godine proždirao decu koju mu je Rea rađala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad
Posejdona.2

b) Rea je bila ogorčena. Ona je rodila trećeg sina, Zeusa, u mrkloj noći, na planini Likaj, u Arkadiji, na
mestu gde ni senka žive duže nije pala3, i, pošto ga je okupala u reci Nedi, poverila ga je Majci Zemlji, koja
ga je odnela u Likt na Kretu i sakrila u pećinu planine Dikte. Majka Zemlja je Zeusa ostavila nimfi
jasenovog kulta, po imenu Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile kćeri Meliseja i kozje nimfe
Amalteje.

Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po
usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama što su ga negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik
Amalteje među zvezde kao sazvežđe Jarac.4 Zeus je od Amalteje pozajmio jedan od njenih rogova koji je
podsećao na kravlji, i dao ga Melisejevim kćerima; taj rog je postao čuvena Kornukopija, ili rog obilja, uvek
pun hrane i pića po želji svojih vlasnica. Ali neki kažu da je Zeusa dojila krmača, da je jahao na njenim
leđima i da je izgubio svoju pupčanu vrpcu kod Omfaliona u blizini Knosa.5

c) Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okačena o drvo (tako da Kron nije mogao da je pronađe ni na
nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoružani Kureti. Oni su udarali kopljima o štitove i
galamili da bi prigušili njegov detinji plač, kako ga Kron ne bi čuo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila
kamen i dala ga Kronu na gori Taumasija u Arkadiji; on ga je progutao, misleći da je to mali Zeus. Ipak,
Kron je naslutio šta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u mečke;
odatle sazvežđe Zmija i Medved.6

d) Zeus je živeo među pastirima u planini Ida u jednoj pećini sve do svoje zrelosti, a tada je počeo da se
udvara titanki Metidi, koja je živela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i
zatražio da postane Kronov sluga, čija je dužnost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne
Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraćanje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomeša s
Kronovom medovinom. Pošto se dobro napio, Kron poče da povraća, najpre kamen, a potom Zeusovu
stariju braću i sestre. Oni izleteše nepovređeni, a iz zahvalnosti zamoliše Zeusa da ih povede u borbu protiv
Titana, koji izabraše za vođu džinovskog Atlanta, jer je Kron već bio prešao vrhunac svoje moći.7

e) Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proreče svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez
sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare ključarke Tartara,
i ubije je. Našavši ključeve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnaži božanskom hranom
i pićem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoše munju kao oružje za napad, Hadu dadoše nevidljivi šlem, a
Posejdonu trozubac. Trojica braće održaše ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, približi Kronu i ukrade
mu oružje, a dok mu je Posejdon, preteći trozupcem, odstranjivao pažnju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad
trojica Storukih potegoše stene i počeše da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana
ispuni strahom. Bogovi sad navališe da ih gone i tako Krona i sve potučene Titane, osim Atlanta, prognaše
na britansko ostrvo na dalekom zapadu (a drugi pričaju da su ih zatvorili u Tartar, gde su ih dobro čuvali
Storuki) te nikada više nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vođa, primerno kažnjen time što mu je
naređeno da drži nebo na svojim plećima; Titanke su, međutim, bile pošteđene zbog Metide i Ree.8
j) Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na
žrtvu povesma neopredene vune.9

g) Neki kažu da Kron nije ni pojeo ni izbljuvao Posejdona, nego da mu je Rea dala da pojede ždrebe, a
Posejdona sakrila u konjsko krdo.10 A ljudi sa Krete, koji su lažovi, pričaju da se Zeus rađa svake godine u
istoj pećini, uz blesak munje i potok krvi; i da svake godine umire i biva sahranjen.11



1. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 1124;
2. Apolodor: I, 1, 5; Hesiod: Teogonija 453—67;
3. Polibije: XVI, 12, 6; Pausanija: VIII, 38, 5;
4. Higin: Pesnička astronomija II, 13; Arat: Fajnomena. 163; Hesiod: loc. cit.;
5. Filemon: Pterygium Fragment I, 1; Apolodor: I, 1, 6; Atej: 375, t i 376, a; Kalimah: Himna Zeusu 42:
6. Hesiod: 485; Apolodor: I. 1, 7; Prvi vatikanski mitogral: 104; Kalimah: Himna Zeusu 52; Lukretije: II,
633—9; Sholijast o Aratu: V, 46; Higin: Fabula 139;
7. Higin: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Hesiod: loc. cit.;
8. Hesiod: loc. cit.; Higin: Fabula 118; Apolodor: I, 1, 7 1 I, 2, 1; Kalimah: Himna Zeusu 52; Diodor sa
Sicilije: V, 70; Eratosten: Catasterismoi 27; Pausanija: VIII, 6, 2; Plutarh: Zašto proročišta ćute 16;
9. Pausanija: X, 24, 5;
10. Ibid: VIII, 8, 23;
11. Antonije Liberal: Preobraženja 19; Kalimah: Himna Zeusu s.




1. Rea, koja se, kao Titanka, sedmog dana sparila sa Kronom, može se uporediti sa Dionom ili Dijanom,
Trojnom Boginjom golubovog i hrastovog kulta . Kosir koji nosi Saturn, Kronov latinski
parnjak, ima oblik vraninog kljuna, i, kako izgleda, upotrebljavan je u sedmom mesecu godine koja je imala
trinaest meseci, da bi se očistio hrast od imele , baš kao što se obredni srp upotrebljavao za otkos
prvog žitnog klasa. To je bio mig za žrtvovanje kralja posvećenog Zeusu; i u Ateni je poštovan Kron, koji je
imao zajednički hram sa Reom, i kao Sabazije, bog ječma, on je svake godine bivao u žitnom polju
iskasapljen i oplakan kao Oziris ili Litirses ili Maneros . Ali u vreme na koje se odnose ova tri
mita, kraljevima se dozvoljavalo da SVOJU vladavinu produže tokom velike godine od stotinu mesečevih
mena i da, umesto sebe, žrtvuju dečaka kao godišnju žrtvu; od tada je Kron slikan kako jede svoju decu da
bi izbegao zbacivanje s vlasti. Porfirije (''On Abstinence'' II, 56) beleži da su kretski kureti u drevna
vremena imali običaj da prinose decu na žrtvu Kronu.


2. Na Kreti su vrlo rano počeli jaretom zamenjivati ljudsku žrtvu; u Trakiji je to bilo muško tele, kod
Ajoljana, koji su poštovali Posejdona, ždrebe, ali u zabačenim krajevima Arkadije dečake su još uvek
žrtvovall pa i jeli, čak i u novoj eri. Nije razjašnjeno da li je elijski obred bio kanibalistički ili su se, pošto je
Kron bio Titan kome je bila posvećena vrana, vrane hranile umorenom žrtvom.


3. Amaltejino ime »nežna« pokazuje da je ona bila devica-boginja; Ija je bila orgastička nimfa-boginja ; Adrasteja znači "neizbežna", proročica, starica-jesen. Zajedno, one čine mesečevo trojstvo. Kasniji
Grci poistovećuju Adrasteju sa pastoralnom boginjom Nemesidom, boginjom jasenovog drveta, koja daruje
kišu, a zatim postaje boginja osvete . Ija je u Argu slikana kao razjarena bela krava — na
kovanom novcu sa Krete iz Fajsta prikazuju je kako doji Zeusa, dok je Amalteja, koja je živela na "Kozjem
bregu'', predstavljana uvek kao koza; Melisej (»medeni čovek«), koga su i Adrasteja i Ija smatrale svojim
ocem, bio je, u stvari, njihova majka — Melita, boginja-kraljica pčela, koja je svake godine ubijala svog
mužjaka. Diodor sa Sicilije i Kalimah (Himna Zeusu 49) tvrde da su pčele hranile malog Zeusa. Ali
Zeusova pomajka je, ponekad, slikana kao krmača, jer je i to bio jedan od amblema Boginje Starice
; na Kidonskim kovanicama Zeusa doji kučka, kao što je dojila i Neleja . Medvedice su
Artemidine životinje — Kureti prisustvuju kad se Artemidi prinose žrtve paljenice — a
Zeus kao zmija je Zeus Ktesije, zaštitnik kuće i imovine, jer zmije uništavaju miševe.


4. Kureti su naoružani kraljevi drugovi, a zveckali su oružjem da bi odstranili zle duhove za vreme
izvođenja obreda . Njihovo ime znači, kako su to kasniji Grci tumačili, "mladi ljudi koji su
ostrigli kosu«, a verovatno je značilo »privrženici boginji Ker ili Kar«, što je u stvari široko rasprostranjena
titula za Trojnu Boginju . Herakle je preoteo Kornukopiju od bika Aheloja , a
ogromni rogovi kretske divlje koze naveli su mitografe koji nisu znali mnogo o Kreti da Amalteji pripišu
ogroman kravlji rog.


5. Izgleda da su Heleni, koji su nadirali, ponudili prijateljstvo prehelenskim ljudima titanskog kulta, ali su
podaničke veze postepeno popuštale i Heleni su potpuno zavladali Peloponezom. Istoričar Tal iz prvog veka
naše ere, koga navodi Tatijan u ''Poslanici Grcima'', kaže da je Zeus u savezu sa Storukima pobedio Titane iz
Tesalije »322. godine pre opsade Troje«, što znači 1505. pre nove ere, a to baš nije najverodostojniji termin
za širenje helenske moći u Tesaliji. Darivanje vlasti Zeusu podseća na sličan događaj u vavilonskom i
kretskom epu, kad su Marduka ovlastili njegova starija braća Lahmu i Lahamu da se bori protiv Tijamata.


6. Bratstvo Hada, Posejdona i Zeusa podseća na muško trojstvo u Vedama — Mitre, Varuna i Indre
, koje se javlja u hetitskom sporazumu iz vremena 1380. pre naše ere. U ovom mitu oni, izgleda,
predstavljaju postepenost nadiranja Helena, koji su, kao što je poznato, nadirali u tri talasa, nazvana jonski,
ajolski i ahajski. Prehelenski obožavaoci Boginje Majke pretopili su Jonce, koji su postali deca Ije; ukrotili
su Ajoljane; ali pokleknuli su pred Ahajcima. Rane helenske poglavice, koje su postali sveti kraljevi
hrastovog i jasenovog kulta, dobijali su zvanja »Zeus« i »Posejdon«, i bili primorani da umru na kraju
vladaivine . Oba ova drveta privlače munju i, prema tome, imaju svoj značaj u obredinria za kišu
i vatru u celoj Evropi.


7. Pobeda Ahajaca dokrajčila je uobičajeno žrtvovanje kraljeva. Oni su Zeusa i Posejdona proglasili
besmrtnima; obojicu su slikali naoružane munjom — sekira sa dvostrukom oštricom od kremena nekada je
pripadala isključivo Rei, a u minojskoj i mikenskoj religiji muškarcima je čak uskraćivana upotreba sekire.

Kasnije je Posejdonova munja preobražena u trozubac, koji je postao simbol morske plovidbe, a
Zeus je zadržao svoj simbol vrhovne vlasti. Posejdonovo ime, koje se ponekad izgovaralo Potidan, možda je
pozajmljeno od njegove božanske majke, po kojoj je nazvan grad Potidaja: "vodena boginja Ida'' — Ida je
naziv za svaku šumovitu planinu. To što su Storuki čuvali Titane na dalekom zapadu može da znači da
Pelazgi nisu napustili kult Titana i da su produžili da veruju u raj na dalekom zapadu, kao i da Atlant na
svojim plećima drži svod. Među ostatke Pelazga spadaju i Kentauri iz Magnezije — centaur je možda reč
srodna latinskoj reči centuria, ''ratnička grupa od stotinu ljudi''.


8. Reino ime je verovatno jedna varijanta od Era, »Zemlja«; glavna joj je ptica golub, a glavna životinja
planinski lav. Demetrino ime znači »ječmena mati«; Hestija je boginja domaćeg ognjišta.
Kamen u Delfima koji se upotrebljavao pri svečanostima prizivanja kiše, izgleda da je bio veliki meteorit.


9. Dikta i Gora Likaj bile su drevna središta obožavanja Zeusa. Žrtve paljenice su verovatno prinošene na
planini Likaj, u vreme kad nijedno živo biće ne baca senku — to znači u podne na dan letnje dugodnevice;
ali Pausanija dodaje da u Etiopiji, ljudi nemaju senke dok je sunce u znaku Raka, a da na Gori Likaj nikad
nemaju senke. On se možda vara; niko ko je zakoračio u sveti zabran na Gori Likaj nije ostao živ (Arat:
Fajnomena 91), a zna se da.mrtvi nemaju senku (Plutarh: Grčka pitanja 39). Obično se smatralo da se pećina
Psihra nalazi na planini Dikta, ali pošto još nije otkrivena — ili nije bila na tom području, ili nije uopšte
postojala. Omfalion (»mali pupak«) verovatno je mesto nekog proročišta .


10. Panov iznenadni vrisak kojim je zaplašio Titane postao je uzrečica i od nje je u engleskom jeziku nastala
reč »panika« .