Grcki mitovi 8 - Rodjenje Atene

Prema Pelazgima boginja Atena rođena je u Libiji, pored jezera Tritona, gde su je našle i othranile tri
libijske nimfe, odevene u jareću kožu.1 Još kao devojčica, slučajno je ubila svoju vršnjakinju Paladu dok su
se igrale borbe kopljem i štitom i tako je, u znak žalosti, priključila Paladino ime svom imenu. Došavši u
Grčku preko Krete, najpre je živela u gradu Ateni, pored bojotijske reke Triton.2


1. Apolonija sa Roda: IV, 1310:
2. Apolodor: III, 12,
3; Pausanija: IX, 13, S.



1. Platon je poistovetio Atenu, zaštitnicu Atene, sa libijskom boginjom Neit iz vremena u kome se još nije
znalo za poreklo po ocu . Neit je imala hram kod Saisa, gde je Solon. bio veoma lepo primljen
samo zato što je bio Atenjanin . Sveštenice boginje Neit, device, jedanput godišnje borile
su se oružjem (Herodot: IV, 180) za položaj visoke sveštenice. Po Apolodorovoj oceni (III, 12, 3) prva bitka
Atene i Palade je kasnija patrijarhalna verzija: on kaže da je Atena, koju je rodio Zeus a vaspitavao rečni
bog Triton, slučajno ubila svoju polusestru Paladu, kćerku rečnog boga Tritona, jer je Zeus u trenutku kad se
Palada spremala da udari Atenu, pred nju stavio svoj štit i tako joj skrenuo pažnju. Štit je, u stvari, torba od
jareće kože u kojoj se nalazila zmija zaštićena gorgonskom maskom, a pripadala je Ateni mnogo ranije nego
što je Zeus sebi počeo da pripisuje da je Atenin otac . Kecelje od jareće kože bile su uobičajena
odeća libijskih devojaka, a Palada znači samo "devojče" ili »mladost«.

Herodot piše (IV, 189): "Ateninu odeću i štit Grci su pozajmili od libijskih žena, koje su se sve tako odevale,
s tom razlikom što su njihove kožne haljine bile oivičene kožnim resama a ne zmijama''.
Etiopske devojke nose ovakvu odeću
ukrašavajući je ponekad šljokicama koje predstavljaju simbole. Herodot dodaje da su i glasni pobednički
poklici ololu, ololu, izgovarani u čast Atene (Ilijada), libijskog porekla. Tritone znači
»treća kraljica«, u stvari najstariji član trijade — mati devojke koja se borila sa Paladom, i kasnije odrasla u
nimfu — to je u stvari isti odnos kao kod Demetre, čija se kći devojkom zvala Kora, a kao nimfa Persefona.


2. Pronađena grnčarija pokazuje da se libijska migracija na Kretu obavila već oko 4000. g. pre nove ere:
izgleda da je veliki broj libijskih izbeglica sa zapadne delte, koji su obožavali žensko božanstvo, stigao na
Kretu u doba kad je Donji i Gornji Egipat silom ujedinjen pod vlasću prve dinastije, oko 3000. g. pre nove
ere. Prvo minojsko doba počinje ubrzo posle toga i kretska kultura zahvata oblasti do Trakije i rane helenske
Grčke.


3. Od ostalih mitoloških ličnosti, ime Palant imao je i jedan Titan; oženjen je rekom Stig i s njom rodio Zela
("odanost''), Kratosa ("snaga"), Bija (»sila«), i Niku (»pobeda«) (Hesiod: Teogonija 376 i 383; Pausanija:
VII, 26, 5; Apolodor: 2, 2—4); Palant je, možda, jedna alegorija pelopskog delfina posvećenog mesečevoj
boginji . Homer naziva jednog drugog Palanta ''ocem meseca'' (Homerska himna Hermesu 100).
Treći je izrodio pedeset Palantida, Tesejevih neprijateljica , koje su, izgleda, u početku
bile borbene sveštenice Atene. Četvrti je opisan kao Atenin otac .