Ispricaj pricu

Pakistanski grad Agragrdela.
Vreo dan kao i obicno. Dok sam se preznojavala ispod mog carsafa ( to je ono belo sto ljudi tamo nose na sebi , po ceo dan ) cekala sam laznog proroka da naidje. Zadnjih godina su se toliko namnozili da je carobnjacka zajednica bila prinudjena da nesto preduzme. Razmisljala sam o najbezbolnijem nacinu da ga popravim. Pri tom sam morala da uzmem u obzir i ljude u okruzenju , kao i ostale carobnjacki nadarene koji su se tu muvali s vremena na vreme ( pijacni dan , znate !).
U jednom trenutku sam ugledala NJEGA. Jezdio je na svom cilimcetu preko glava svih tih ljudi koji su se molili pa ga nisu ni ukonstatovali! A mozda ga oni i nisu mogli videti ?
E publiko moja , kakva je to pojava bila! Malko procelav ( kako mu to samo slatko stoji ) , stomacic , bas kako treba , dva okceta , sa cim da ih uporedim da me razumete?- kao dva tiganjcica , eto recimo tako , lepi dugi prsti , kratke nogice ( joj milina me obuzme kada se samo setim!) , tanka ustasca , pravi umetnicki rad - cak sam posumnjala i da su malko 'doradjivana' , ....
On je tako tu lebdeo neko vreme , pogledavajuci me tim svojim pogledom..., a onda je otisao.
Nikada ga vise nisam videla posle toga , ali se nadam!

Eto ni pricu ne mogu da zavrsim , hitno me zovu! Moram da pozurim. Pozdravljam vas do sledeceg pisanja!