Brusnica ( Vaccinium vitis-idaea )

Brusnica
Sistematika
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Red: Ericales
Porodica: Ericaceae
Rod: Vaccinium
Vrste: Vaccinium vitis-idaea - brusnica

Patuljasti gusti žbun, naraste od 10 - 40 cm. Ima ovalne listove, koji su poredjani u parovima i naizmenično, tamno-zelene boje. Na vrhu izdanaka vise u grozdovima beli, ređe crvenkasti pojedinačni cvetovi, zvonastog oblika. Cvetovi su četvoročlani, a kod drugih vrsta iz roda Vaccinium petočlani. Krajem augusta i početkom septembra iz cvetova nastaju prvo beli plodovi, a kasnije pocrvene.

Brusnica sadrži mnogo organskih kiselina, provitamina A (beta karoten), vitamina B grupe (B1, B2, B3) te mnogo minerala. Pored ovog, sadrži i mnogo fito-spojeva i omega-3 masnih kiselina.

Sadrži: list - tanin, arbutozid, vitamin C, flavonski heterozid, flobatanin, vosak, gumu i pektin; plod - pektin, šećer, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, vitamin C, arbutozid, holin, flobatanin, karoten i sluzi.

Koristi se: list i sveže ili osušene bobice (plod).

Beru se: list u maju, junu, julu i avgustu; plod u julu, avgustu, septembru i oktobru.




Pošto je brusnica veoma otporna na hladnoću i mraz (do -22 °C), rasprostranjena je u vćem delu severne hemisfere, od krajeva sa umereno-kontinentalnom klimom, sve do arktičkog kruga (71° severne širine). Voli sunčana i suva mesta i kisela tla sa humusom, a podnosi i manje hranjiva peščana tla i senovite delove šume.

U Skandinaviji i Baltičkim zemljama, sakuplja se u prirodi, a koristi se uglavnom u obliku džema, pekmeza, kompota i sirupa. U medicini čaj od brusnice se prvenstveno koristi za razne oblike upale urinarnog trakta.

U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Može se koristiti i u svežem obliku, može se cuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njom se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.

U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma ,posebno rak dojke i rak debelog creva.
Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak kardiovaskularne bolesti.




Hipuricna kiselina, koja se nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna ( protiv gljivicna ) svojstva.
Antocianini i proantocianidi iz brusnica pomažu i pri obnovi celija koje su odgovorne za vid.
Brusnice deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je korisno za dijabeticare.

Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je uzrocnik cira na želucu. Takodje deluju i preventivno na pojavu karijesa.